Успешан рад конференције ССД „Глобализација и десуверенизација“ |
недеља, 22 септембар 2013 13:49 | ||||||||||||||||||||||
Међународни научни скуп Глобализација и десуверенизација, који су организовали Српско социолошко друштво, Институт за упоредно право (Београд) и Филозофски факултет Универзитета у Приштини (Косовска Митровица), одржан је 14. и 15. септембра 2013. у Косовској Митровици. Скуп је отворио Срећко Милачић, ректор Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), а учеснике конференције су поздравили: Бранко Јовановић, декан Филозофског факултета Универзитета у Приштини, Јован Ћирић, директор Института за упоредно право, Драган Тодоровић, председник ССД, Рајко Куљић, председник Социолошког друштва Републике Српске и Јован Базић, помоћник Министра за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Скуп је радио у три пленарне сесије и четири седнице по секцијама. Представљено је 69 радова (видети књигу резимеа), а међу учесницима су били социолози из Русије, Шпаније, Либије, Бугарске, Македоније, Украјине, Румуније, Републике Српске и Србије. Сви радови ће бити дати на рецензију међународно афирмисаним рецензентима, а потом ће бити објављен међународни тематски зборник (М14). Објављивање Зборника очекује се до краја 2013. године. Другог дана скупа, учесници су обишли Пећку патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Најстарији учесник скупа био је Данило Ж. Марковић (у марту 2013. напунио је 80 година). Тим поводом, декан Филозофског факултета, Бранко Јовановић, уручио је проф. Марковићу књигу Славенка Терзића „Стара Србија”. Скуп су пратили представници медија: ТВ Мост (Косовска Митровица), Радио Грачаница (тонски снимак), Јединство и Просветни преглед, као и новинари Трећег програма Радио Београда, који ће део излагања, у складу са нашом уобичајеном сарадњом, емитовати током ове јесени. Учесници су усвојили и следеће закључке.
ЗАКЉУЧЦИ СА МЕЂУНАРОДНОГ НАУЧНОГ СКУПА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈА
Овај научни скуп, на коме је учествовало више од 70 истраживача из 9 држава (Русија, Шпанија, Бугарска, Румунија, Украјина, Либија, Македонија, Република Српска и Србија) отворио је расправу о једној изузетно значајној теоријској и практичној теми – односу процеса глобализације и десуверенизације националних држава. Теме које су разматране, у пленуму и по секција, покривале су читав низ аспеката и димензија ова два симултано дејствујућа процеса: проблем унутрашњег и спољњег суверенитета држава у савременом свету, питања преображаја и угружености националних култура и идентитета, социјалног раслојавања као последице транзиције, места, улоге и значаја транснационалних корпорација у светском друштву, методолошка питања научног изучавања глобализације и уопште научних истраживања у глобализирајућем свету. Расправа је показала да глобализација усмеравана од стране снага глобализма води деструкцији обе врсте суверенитета. С једне стране, неоимперијална експанзија мегакапитала, тежи сламању спољњег суверенитета држава у циљу ширења простора за остваривање суперпрофита транснационалних компанија и контролу природних ресурса (за које се воде и агресивни ратови у читавој првој деценији овог века) и, с друге стране, нападнут је унутрашњи, народни суверенитет деструкцијом институција демократије и превратом друштвених класа (од радних ка власничким групама копрадорске и лумпен буржоазије). Када затаји новац као средство ширења `новог свтеског поретка`, на сцену ступа НАТО са својим убојитим оружјем, као инструмент спољње политике САД и снага крупног капитала. Најбољи пример за то је агресија НАТО на Југославију и покушај отимања Косова и Метохије из састава Србије. Неолиберална стратегија развоја и глобалистички модели организације друштава воде ка блокади демократских процеса, деструкције социјално-економских и културних права људи, доводећи необуржоазију на власт и ширећи просторе за неконтролисану експлатацију у планетарним размерама и стварање центара отуђуне политичке моћи. За ово друго најбољи пример је организација Европске уније, која у већој мери почива на техно-бирократском него на демократском принципу. Партиципативна демократија бива замењена отуђеном и менаџерском организацијом власти. Снаге глобализма у савремености инструментализују људска права у сврху промоције глобалистичке идеологије, којиа представља теоријско `образложење` за концепт `новог светског поретка`. Дебата која је вођена није трагала само за узроцима и последицама оваквог стања у односима процеса глобализације и десуверенизације, већ је покушала да укаже и на потребу истраживања алтернативних стратегија, путева и метода изласка из оваквог стања, јасно подвлачећи разлику између глобализације, као законитог историјског процеса и глобализма као идеологије „новог светског поретка“ и његових актера. У том контексту је истакнуто да је и изграђивање једне целовите алтернативне стратегије и превладавања савремене светске кризе могуће на хуманистичким интернационалним и транснационалним основама, уз уважавање свих специфичности националних култура и локалних идентитета. Трансформација униполарности у мултиполарност, као процес који је у току, ствара претпоставке за овакав друштвени развој. Расправа је показала нужност да се ова тема темељно и продубљено дугорочно истражује, у ком смислу би она могла да се реформулише као научно-истраживачки пројекат „Глобализација, десуверенизација и национални идентитети“. Учесници скупа одали су признање Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици на одличној припреми и организацији скупа и иницирали да се наредне године одржи научни скуп на оквирну тему „Интернет и друштво“, чији би домаћин био Филозофски факултет у Нишу.
|