Социолошко друштво Србије је као и у претходном раздобљу показало изразитији континуитет у раду, када се упореди са ЈУС. То је донекле објашњиво чињенићом да је само ЈУС, а не и СДС, био задужен за сарадњу са ИСА, као и чињенићом да је СДС по природи ствари знатно више од ЈУС био усмерен на залагање за остваривање монополског положаја социолога у областима које чине делове социологије или њене примене. С друге стране, између 1989. и 1993. изашла су само четири четвороброја "Социолошког прегледа", а ни њих не би било да није било свесрдног упорног залагања Слободана Вуковића. Почев од 1994. до половине 1998. године "Социолошки преглед" излази редовно као тромесечник. У наредних шест година објављено је 12 двоброја „Социолошког прегледа“ да би од половине 2004. године било настављено са тромесечним излажењем часописа.

Марина Благојевић,
председница ССД (СДС) 1992-1994.

          У тексту председнице СДС Марине Благојевић, који садржи информације о раду Социолошког друштва Србије у 1992. години, подсећа се да је председништво Социолошког друштва Србије, изабрано на скупштини 18. јануара 1992. године, било у саставу: Марина Благојевић, председница, Градимир Зајић, заменик председнице, Дренка Радловић, секретар, Слађана Маџгаљ, Лидија Топић, Ђорђе Јовановић, Божидар Милошевић, Срђан Милековић, Миодраг Лакићевић, Рада Дрезгић и Смиљка Томановић. Том приликом су изабрани и чланови редакције часописа Социолошки преглед, са Миленом Давидовић као главном и одговорном уредницом, и одлучено је да часопис објављује Конзорцијум социолошких института.

Милена Давидовић,
главна уредница Социолошког прегледа (1992-1993)

          Прву половину 1992. године карактерише активан рад председништва, које се састајало једном месечно ради решавања текућих питања. Као основни проблем СДС јавља се пасивизација чланства, која се настоји превазићи на више начина. Један од првих корака у активирању чланства било је одржавање три научна скупа. Први скуп на тему „Својинска трансформација и промена друштвене структуре“ одржан је априла, други под називом „Друштво и рат“ јуна, а трећи на тему „Чему социологија“ децембра 1992. године. Неки прилози са скупа „Друштво и рат“ објављени су у „Социолошком прегледу“ бр. 1-4 за 1992. годину[2], као и у француском часопису „Пеуплес Медитерраннеес“, чији је тематски број био посвећен рату у Југославији. Поред тога је извршен покушај успостављања контакта са чланством слањем анкете ради ажурирања евиденције чланства и прикупљања сугестија и идеја за рад СДС. „Анкета је имала релативно задовољавајућ одјек“, добијено је 70 одговора.

          Исте године је обновљен огранак СДС у Новом Саду на иницијативу групе социолога из овог града. Огранак у Новом Саду основан је још 1967. године (Илић, 1990), али је у међувремену дошло до његовог замирања. СДС је подржао иницијативу професора социологије запослених у средњим школама за промену плана и програма и уџбеника социологије у овим образовним установама. Након увођења санкција Југославији Друштво је услед њихове примене и на област науке упутило писмо колегама широм света, а један број колега је одговорио изражавајући разумевање за реакцију Друштва, подршку или обећање да ће учинити нешто по том питању.[3]

          За 1993. годину планирано је интензивирање рада СДС преко периодичних окупљања, посвећивање пажње поновном успостављању веза са међународном јавношћу и учлањивању у међународна удружења након престанка санкција, као и професионалним питањима у вези са афирмацијом социологије. Од три планирана научна скупа за прву половину године[4] одржан је само један, односно укупно два скупа у 1993. години. Маја месеца је у Новом Саду одржан скуп на тему „Предузетништво, менаџмент, маркетинг и социологија“, а наредног месеца скуп под називом „Испитивање јавног мњења“.

          Према информацији о раду СДС у периоду од јануара 1992. до априла 1994. године, који је поднела председница Марина Благојевић, посебна пажња је посвећена комуникацији са медијима. Поред медијске пропраћености свих организованих научних скупова у сарадњи са радијом „Студио Б“ организован је циклус емисија „Социолошке теме“, које су емитоване једном недељно током 2-3 месеца.

Милош Немањић,
председник ССД (СДС) 1994-1996.

У извештају о раду председништва Социолошког друштва Србије за период 1994-1996. године који је поднео председник СДС Милош Немањић, подсећа се да је Председништво Социолошког друштва Србије, изабрано на скуп­ш­ти­ни 23.04.1994. године, било у саставу: Милош Немањић, председник, Драган Коковић, потпредседник, Славића Коматина, секретар, Драган Жунић, Александар Молнар, Слађана Ђурић, Смиљка Томановић и Зоран Манојловић. Изабрани су и чланови редакције часописа "Социолошки преглед", са Слободаном Вуковићем као главним и одговорним уред­ником.

Годину 1994. обележио је почетак рада Социолошког клуба у просторијама Института за криминолошка и социолошка истраживања, а прво окупљање је организовано поводом књиге Младена Лазића „Систем и слом“. Окупљања су организована сваког првог четвртка у месецу, а касније су била и учесталија. У Клубу су у почетку вођени разговори о књигама, новим пројектима, темама које су биле предмет научних скупова и представљане периодичне социолошке публикације („Социолошки преглед, „Социологија“, „Зборник института за криминолошка и социолошка истраживања“ итд.). Октобра 1994. године је доминантна форма рада Клуба постало представљање значајних и нових књига. У периоду од две године, односно од октобра 1994. до октобра 1996, у Клубу је представљено 20 књига. Представљене су следеће књиге:

1. С. Болчић: Тегобе прелаза у предузетничко друштво;
2. М. Поповић: Теорија и емпирија;
3.  С. Вуковић: Покретљивост и структура друштва;
4. М. Богдановић: Методолошке студије;
5. М. Лазић, (ур): Разарање друштва, Југословенско друштво у кризи 90-их;
6.  А. Молнар: Друштво и право;
7. Т. Куљић: Облици личне власти;
8. С. Антонић: Изазови историјске социологије;
9. А. Милић: Жене, политика, породица;
10. В. Вратуша-Жуњић: Развој, религија, рат;
11. Б. Џуверовић, С. Михајловић, С. Вуковић: Изборна употреба медија;
12. Д. Жунић: Социологија уметности;
13. З. Голубовић, Б. Кузмановић, М. Васовић: Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба;
14. С. Болчић, М. Благојевић, М. Лазић, С. Вујовић, А. Милић, С. Томановић-Михајловић: Друштвене промене и свакодневни живот;
15. С. Вукићевић, (ур.): Својина, предузетништво, транзиција;
16. Љ. Милосављевић: Античка социјална мисао;
17. Љ. Пушић: Читање града;
18. С. Бакић: Утопија Ериха Фрома између Фројда, Маркса и Старог завета;
19. Д. Б. Ђорђевић, (ур.): Социологија форевер;
20. К. Турза: Чему још социологија.

Аутори пет књига су из Новог Сада, Никшића и Ниша, а остали из Београда. У разговорима о књигама учествовало је 35 аутора, 40 уводничара и велик број присутнх социолога. У просеку је састанцима присуствовало око 25 чланова Клуба.

Слободан Вуковић,
лавни уредник Социолошког прегледа (1994–1996. и 2000–2004),
председник ССД (СДС) 1996-2000.

Током 1994. године одржан је само један научни скуп на тему „Друштвене последиће санкција“. Поводом 35 година од уписа прве генерације студената социологије на Групу за социологију Филозофског факултета у Београду одржан је скуп у просторијама Социолошког клуба. Према уплатама чланарине СДС је 1994. године имао 43 члана.

Годину 1995. обележило је одржавање два научна скупа, с тим да је први организован у сарадњи са ЈУС и о њему је већ било речи у претходном одељку. Други скуп на тему „Промене теоријско методолошких мода и парадигми у социологији“ одржан је 08. децембра у Београду у сарадњи са „Социолошким прегледом“. Неки радови припремљени за овај скуп објављени су у 3. броју „Социолошког прегледа“ за 1995. годину.[5] У претходном тематском броју „Социолошког прегледа“ на енглеском језику објављени су текстови које су социолози из Србије презентовали на II европској конференцији за социологију одржану од 30. августа. до 02. септембра 1995. године у Будимпешти. У сарадњи са Институтом за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду одржан је сусрет социолога Филозофског факултета поводом 35 година од уписа друге генерације студената социологије. Чланарину је 1995. године платило 39 социолога.

Наредне године је на Дивчибарама 6. и 7. децембра одржан скуп на тему „Социологија и друштвене промене“, који је окупио 40 социолога са рефератима. СДС је према уплатама чланарине 1996. године имао 47 чланова.

Милан Брдар,
главни уредник Социолошког прегледа (1996-1998)

Дакле, проблем чланства СДС истрајава. По „оданости позиву и професионалној култури“ је СДС у периоду од почетка 1994. до краја 1996. године према проценама председништва окупљао око 80 социолога. У истом периоду рад секција није оживљен. Активности СДС се у овом периоду односе на рад Социолошког клуба, организацију научних скупова, издавање часописа „Социолошки преглед“ и посебних публикација и активности на пољу окупљања социолога.

Прва половина деведесетих година донела је почетак рада Социолошког клуба, активности СДС која се изводила кроз честе стручне расправе о новим књигама које су се појављивале. Улога тадашње председнице СДС Марине Благојевић, као и Милоша Немањића (који је непосредно руководио радом (Социолошког клуба), Слободана Вуковића и Зорана Манојловића била је у овом погледу и значајна и корисна. Социолошки клуб је показао да се и уз минималне ресурсе, у условима блокаде земље, може интензивирати стручни и научни живот до нивоа који је служио на част свима укљученим у делатност овог сталног облика активности СДС.

          Све што је речено не значи да је СДС прошао неоштећен кризом и блокадом земље. Но, као што је речено, за разлику од ЈУС он је имао континуитет у раду (Илић: 169). Када је 1960. године отпочео своју активност, имао је око 40 чланова, а његови огранци, попут нишког и титово-ужичког, радили су бар повремено. Закључак претходног истраживања био је да "крајем осамдесетих година СДС делује као развијено професионално удружење са организационом структуром која у себе укључује више секција (са по 20 до 50 чланова) и огранака од којих је већина основана или реактивирана у последњој деценији (на пример огранци у Ваљеву, Крушевцу и Крагујевцу)" (Исто: 173). Такође је било запажено да "међу највредније резултате Социолошког друштва Србије у последњим годинама спадају релативно равномерно развијање његових основних функција и јасно изражено опредељење ка активном учествовању у раду Југословенског удружења за социологију."

          У међувремену је нестало и Југославије, а ЈУС, што се 1989. није знало, већ одавно није био формално регистрован. Социолошки клуб је, бар када су у питању социолози из Београда, знатно допринео професионалној комуникацији, интеграцији и мобилизацији. Оснивање "комплементарних" друштава каква су Југословенско удружење за научно истраживање религије или Удружење за унапређивање емпиријских истрживања могло је само да користи СДС.

          У извештају о раду председништва Социолошког друштва Србије за период 1996-2000. године који је поднео председник СДС Слободан Вуковић, подсећа се да је председништво Социолошког друштва Србије, изабрано на скуп­ш­ти­ни 07.12.1996. године, било у саставу: Слободан Вуковић, председ­ник, Драгољуб Ðорђевић, потпредседник, Слађана Ðурић, Младен Лазић, Зоран Маној­ловић, Милош Немањић, Милан Трипковић, Срећко Михаиловић и Милован Митровић. Тада су изабрани и чланови редакције часописа "Социолошки преглед", са Миланом Брдарем као главним и одговорним уред­ником.

Зоран Аврамовић,
главни уредник Социолошког прегледа (1999-2000).

          Вуковић у свом Извештају констатује да се активност Социолошког друштва односила на издавање часописа "Социолошки преглед" и осталих посебних публикација, рад Социолошког клуба, организацију научних скупова и на активности окуп­љања социолога. Према Вуковићевом извештају, у овом периоду радиле су две редакције часописа "Социолошки преглед" и то прва, на челу с др Миланом Брдаром, која је за две године издала 7 свезака часо­писа, шест редовних бројева и један двоброј; и друга, на челу с "Зораном Авра­мо­вићем", која је издала две свеске двоброја и свеска 1-2 за 2000. годину, која је (била) у припреми. Вуковић запажа да су у текстовима била заступљена имена из свих на­ших средина као и један број текстова социолога и политиколога из ино­странства.

          Вуковић даље наводи да је у свом четворогодишњем раду, од децембра 1996. године, када је фор­мирана посебна редакција клуба, Милош Немањић наставио рад у Социолошком клубу у сарадњи с колегама Љубинком Пушићем и Манојловић Зораном, као члановима редакције.

          Према овом извештају, за четири године одржано је 36 сусрета у Социолошком клубу, пред­стављено је 30 социолошких књига иза којих стоји 36 аутора (било је пет књига где се појављују групе аутора), водио се разговор о пројектима неких института, приказивани су нови бројеви часописа "Социолошки преглед" и "Социологија", као и нова издања зборника појединих института и факултета. Своју реч на овим сусретима у Социолошком клубу изрекло је више од 80 ко­ле­гиница и колега, не рачунајући бројне учеснике у распра­вама.

          Вуковић је навео да се, што се тиче аутора представљених књига, мора рећи да доминирају универ­зитетски професори: 28 професора насуспрот осам научних сарад­ни­ка из института. Као новину у активности Социолошког клуба Вуковић је издвојио сарадњу с огранком Социолошког друштва Србије у Новом Саду, чиме је, по његовим речима, остварено шире заједништво социолошке интелек­ту­алне заједниће у Србији (С. Вуковић, „Извештај о раду Председништва Социолошког друштва Србије за период 1996-2000. године“, Социолошки преглед, год. 34, бр. 1-2: 159-160).

Први број послератног Социолошког прегледа
на ћирилици (1998).
Изглед часописа 1998-2011.

          У овом периоду Социолошко друштво Србије је заједно с Катедром за социо­логију Филозофског факултета у Новом Саду организовало научни скуп, 11. и 12. јуна 1998. на Иришком Венцу, на тему "Соцологија и наше време”. На скупу су била изложена 34 реферата. Неки радови су објављени у „Социолошком прегледу“ год. 32, (1998), бр. 3-4.

          Поред ове основне делатности, Социолошко друштво је организовало подршку Студентском протесту у децембру 1996. и јануара 1997. године и организовало рас­пра­ву поводом усвајања Закона о универзитету и после те расправе упутило протест јавности (Вуковић, исто).

          За време НАТО бомбардовања СДС је послало три протестна писма светској и југословенској јавности. Прво у сарадњи са Српским филозофским друштвом, послато је домаћим средст­вима информисања и светској јав­ности путем сајта на интернету. Друга два протестна писма поред домаће јавности упућена су светској јавности преко сајта Друштва за нацио­налну солидарност, на неколико хиљада адре­са ши­ром света. Соци­о­лошко друштво је у међувремену сакупило 1.370 интернет адре­са социолога из свих земаља НАТО пакта којима је просле­ђивало при­ложене протесте. Одговори појединих колега објављени су у броју "Социолошког прегледа" 1-2 за 1999. годину.

У тематском броју „НАТО агресија: преседан и последице“ објављени су и текстови:

1. Миодраг Ранковић: Нови светски хегемонизам и његова размеђа;
2. Михаило Марковић: Узроци и последице НАТО агресије на Југославију;
3. Мирјана Васовић: Етничка мржња у Срба као пропагандни мит;
4. Вера Вратуша-Жуњић: Супротна теоријска тумачења бомбардовања Југославије у светлу критике идеологије;
5. Јован Аранђеловић: Филозофија и рат против Србије;
6. Симо Елаковић: Посезање за светском моћи и актуелне тенденције фашизације света живота;
7. Владимир Н. Цветковић: Реал-либерализам или нове глобалне и локалне тираниде;
8. Мирослав Ивановић: Прави циљ и карактер рата НАТО- Југославија и његове последице;
9. Зоран Видојевић: Либерални тотализатизам;
10. Радмила Накарада: Последице НАТО интервенције у Југославији;
11. Зоран Аврамовић: НАТО бомбардовање и демократија;
12. Слободан Вуковић: НАТО агресија и прича о „патриотама“ и „издајницима“.

          Следећа три месеца, до 2. јуна 1999. године сваког петка у 12 часова Со­циолошко друштво Србије је у просторијама Института за кримино­ло­шка и социолошка истра­живања организовало протестно окупљање социо­лога. На овим окупљањима уводна излагања поднели су Сретен Вујовић, Вера Вратуша, Миодраг Ранковић, Милош Немањић, Бранимир Стој­ковић, Зоран Авра­мо­вић, Јован Ћирић, Радован Радиновић и Бошко Мијатовић.

У извештају о раду Социолошког друштва Србије у периоду од 2000. до 2002. године који је поднео председник СДС Милан Трипковић, наводи се да се „може рећи да је деловање Социолошког друштва Србије у протеклом периоду било условљено двама неповољним околностима: општим стањем у друштву и стањем у самом професионалном удружењу“. Рад Друштва се свео на спорадичну активност неколико група ентузијаста, који су окупљени око Социолошког клуба у Београду и Новом Саду, две-три секције, уредништва „Социолошког прегледа“ и манифестације „Новосадски социолошки дани“, коју организује Катедра за социологију Филозофског факултета у Новом Саду сваке друге године. Рад Друштва се углавном свео на представљање публикација и одржавање социолошког бијенала на Фрушкој Гори. У наведеном периоду су у Социолошком клубу у Београду представљене две књиге[6], а у Новом Саду четири.[7] Организована су два научна скупа у сарадњи са Катедром за социологију Филозофског факултета у Новом Саду у оквиру традиционалне манифестације „Новосадски социолошки дани“. Први скуп на тему „Србија и свет“ одржан је 29-31. маја 2000. године на Фрушкој Гори. Неки радови су објављени у „Социолошком прегледу“ год. 34 (2000), бр. 3-4. На истом месту је 07. и 08. јуна 2002. одржан међународни скуп под називом "Социологија и регионализација". Неки радови су објављени у Социолошком прегледу, год. 36, (2002) бр. 1-2.

Милан Трипковић,
председник ССД (СДС) 2000-2002.

Окупљање социолога је искориштено за разговор о стању и перспективама социологије код нас. Стање је оцењено изразито неповољно те је Министарству просвете и спорта упућено писмо у ком се указује на потребу измене наставног плана и програма социологије у средњим школама и изражава сумња да је постојећи наставни кадар способан да спроведе реформе у дело јер га не чине професионални социолози, који би требало да имају ексклузивно право да предају социологију. О неповољном стању социологије код нас сачињена је краћа анализа, као полазна основа за разговор о уоченим проблемима, која је прослеђена Министарству просвете и спорта. Уочено је пет проблема: 1) наставу социологије у средњим школама, као и у вишем и високом школству, изводе нестручни кадрови; 2) настава социологије се редукује или изоставља из наставних планова и програма у оквиру спровођења реформе школског система, посебно на вишим школама и нематичним факултетима; 3) стање у погледу издавања и кориштења уџбеника на свим ступњевима образовања је несређено; 4) у великој мери је занемарено професионално усавршавање средњошколских професора; 5) код избора у звање наставника на нематичним факултетима није довољно да социолошке катедре дају само мишљење о написаним рефератима већ би требало и да, на захтев нематичног факултета, достављају предлоге чланова комисије за писање извештаја за избор у звање.

Драган Коковић,
председник ССД (СДС) 2002-2004.

          Када су у питању активности СДС између 2002. и 2005. године, у извештају о раду издвајају се: 1. организовање научних скупова, 2. издавање стручног и научног часописа „Социолошки преглед“ и 3. организовање стручних расправа на трибинама Социолошког клуба.

          Од 28. до 30. маја 2004, у Моровићу, такође у сарадњи са Одсеком за социологију Филозофског факултета у Новом Саду, одржан је међународни научни скуп на тему “Друштво у транзићији – модели, перспективе, алтернативе”. Неки радови са овог скупа су објављени у Социолошком прегледу, год. 38, (2004), бр. 1-2.

          У раздобљу на које се односи овај извештај "Социолошки преглед" објавио је 2 свеске за 2002, 3 свеске 2003. године и 4 свеске 2005. године. Године 2005. је објављен зборник социолошких радова под насловом “Религија у мултикултурном друштву”, који су приредили Милан Трипковић и Зорића Кубурић

          У овом извештају о раду наводи се да "су се трибине одржавале сваког првог понедељка у месецу (изузев лети) од 18х у Институту друштвених наука. На тим трибинама су уз расправе о студијама домаћих аутора разматрана и питања 1. заштите социологије у средњем и високом образовању 2. настојања да се обезбеде системски услови за фундаментална истраживања 3. развијање мреже теренских истраживача и укључивање социолога у примењена истраживања у областима маркетинга, испитивања јавног мњења, информисања и слично." У том раздобљу су на сличан радили и огранци у Новом Саду и Нишу.

          На скупштини СДС одржаној 28. маја 2004. године у Моровићу, за председника СДС изабран је Милован Митровић, за потпредседника Зоран Аврамовић, за секретара Валентина Соколовска, а за чланове председништва Младен Лазић, Слободан Антонић, Симка Делетић, Божо Милошевић, Павле Миленковић, Милија Палић и Вера Минић. Том приликом је изабрана и редакција „Социолошког прегледа“, на челу са Горданом Трипковић као главним и одговорним уредником.

Гордана Трипковић,
главни уредник Социолошког прегледа (2004-2006)

          У Плану рада за 2006. годину најављен је међународни научни скуп од 26. до 28. маја у Врднику са темом “Социјални капитал и интегративни потенцијали АП Војводине и Републике Србије” заједно са Одсеком за социологију Филозофског факултета у Новом Саду. Планирано је издавање 4 свеске "Социолошког прегледа", а учесници скупштине СДС су били обавештени да се припрема нови Статут СДС који би значио “ослобађање од идеолошке заоставштине прошлих времена, али и организационо прилагођавање новим професионалним потребама и изазовима”. Заиста, на Скупштини одржаној у Врднику је 7. маја 2006. усвојен нови статут друштва под именом Српско социолошко друштво.

Владимир Илић и Жељка Манић[1]