Слободан Јовановић (1869-1958) |
![]() Заслуге Слободана Јовановића за развој социологије у Србији су изузетне. Он је први професор Универзитета у Београду који је држао један социолошки курс („Преглед новије државноправне и социолошке књижевности“, 1922-1928), први је званично предложио да се у наставни план факултета уврсти предмет Социологија (17. јануара 1930), држао је, затим, читав низ предавања на докторским студијама из области социологије, које је одмах објављивао као књиге (Формална социологије, 1937; Социологија религије, 1938. и Примери политичке социологије, 1940), био је први управник једног социолошког института у Србији (Института за социологију, економију и статистику, 1939-1940) и снажно је постицао своје најближе сараднике, као и млађе колеге, да се баве социологијом (од Ђорђа Тасића, преко Јована Ђорђевића, до Радомира Лукића). Овде можете наћи дигиталну копију Сабраних дела Слободана Јовановића, објављених у издању Геце Кона (Београд, 1932). За даље читање: Иван Јовановић: Слободан Јовановић као социолог Љубинко Милосављевић: Социјално-теоријска мисао у делу Слободана Јовановића Срђан Шљукић: Слободан Јовановић и српско сељаштво Бранислава Краговић: Слободан Јовановић о полуинтелектуалцима Славољуб Мишић: Заснивање историјске социологије у делу Слободана Јовановића
|